Crvena mafija

Kako lep sunčan dan. Nebo je imalo kristalnu boju, a sunce se polako smešilo iza brda, približavajući se neprimetno. Odavno nisam uživao u tako lepom jutru. Samo je povetarac ljuljao rascvetale grane i igrao se sa lišćem kao da je i on učestvovao u mom oproštaju. Ruže su procvetale. I plave i one žute i one crvene. Crnih ruža više nije bilo. Vreme je. Ubrao sam jednu crvenu ružu i požurio prema brdu. Prvi put sam imao stvarnu želju da vidim svog oca i da ne promašim sastanak. Poljubio sam ga osećajući toplinu kamena i kao da sam želeo da se vrati sa dugog putovanja. Da zaboravi na tugu i da mu kažem da sam ispunio obećanje. Znam, voleće moju ružu. Položio sam knjigu „Crvena mafija“ na ivicu mermera i zaplakao. Znao sam da voli da čita. U stvari, to je jedini poklon koji sam mogao da mu dam…

  Pošta Crne Gore    Popust za 2  knjige +  Budite naš član