Biografija
БИОГРАФИЈА
Оливера Доклесић рођена је у Херцег Новом. Основну и средњу школу завршила је у родном граду, студије грађевинарства у Београду, а постдипломске студије на Универзитету у Новом Саду. Бавила се активно новинарством, као дописник више дневних и периодичних листова. Члан Удружења новинара Југославије постала је 1992. године, а потом и члан Удружења књижевника Црне Горе. Почетком 90-тих за Радио Херцег Нови је била аутор два циклуса радио емисија: „Обично, необични људи“ и „Давно је било то“, а потом је била и аутор серије документарних филмова „Прича о води“ за ТВ Скy Сат. Оливера Доклесић пише прозу и поезију. Есеје, поезију и приповјетке објављивала је у неколико часописа и зборника за књижевност и умјетност: «Стремљења, «Просвјета», Књижевне новине», «Збиља», «Бока», «Нова Зора», «Слово», «Залог», «Стварање», «Записи», «Буктиња», Људи говоре» (Торонто, Канада). На руски језик преведена јој је поезија и проповјетке у часопису за књижевност и умјетност «Литературнъие знакомства, алманах, Кулътура без границ». Објавила је пет књига прозе, збирке приповједака: »Прашине кораци», 1996, «Софијине кћери» (два издања, 2000. и 2006.), «Између камена и воде» 2005. и «Шапатом» (2014.). Издање на енглеском језику « Sophia's daughters » објављено је 2003. године. Збирка путописних есеја «Црно бијели градови» и позоришни комад «Бијели голуб превлачки или грађење манастира Светог Архангела Михајла на Превлаци» (2009. године). Објавила је, такође, три збирке поезије: «Кап по кап», 1999, «Опуномоћени запис», 2002. и «А ја бих само да са тобом ћутим», 2008 и „Мисли моје на бесаност зову“ (2020). Објавила је три романа: „Четврта димензија“, „Љубав и лажи или кућа од картона“ и „Како преживјети женидбу краља Вукашина“. Прво издање романа «Четврта димензија» објављено је 2011. године у издању «Арс либри», из Београда, а друго 2016. године, у издању издавачке куће „Алтера“ из Београда. Роман „Љубав и лажи или кућа од картона“ изашао је из штампе у октобру 2018. године, издавач „Унирекс“, Подгорица. Роман „Како преживјети женидбу краља Вукашина“ писан је у помало необичном маниру, као политичко-сатирични приказ акутуелних политичких прилика у Црној Гори, али и у свим постјугословенским државама. Доклесић је приредила монографију „Српска закладна поморска школа, задужбинска школа у Србини“, издавач СПКД „Просвјета“, Херцег Нови. Такође је приређивач и зборника радова са научних скупова, које је СПКД „Просвјета“ организовала у Кући Ива Андрића, а као знак сјећања на великог писца и Херцег-Нови. То су зборници радова са научних скупова о књижевницима који су животом и ђелом везани за Херцег Нови, Иво Андрић, Марко Цар, Симо Матавуљ, Бранко Лазаревић, Стеван Раичковић, затим о умјетничким везама Андрића и Његоша, Андрића и Вука Караџића, Ива Андрића и сликара Петра Лубарде.За збирку поезије «Опуномоћени запис» награђена је 2002. године првом наградом Стручне комисије теоретичара књижевности и селективног бироа независних издавача српског говорног подручја. Заступљена је у антологији женске црногорске поезије «Сневне Евине кћери» и у антологији савременог црногорског прозног и поетског стваралаштва «Писмо». По мотивима приповјетке «Пуковник Тотовић» из збирке «Прашине кораци» урађена је радио драма у циклусу «Код два бела голуба» Другог програма Радио Београда. Добитница је Октобарске награде Херцег Новог за 2018. годину.
